ISTRAJNOST I PROFESIONALNOST KAO LIČNI KONCEPT

Dugo je bila van kadra i ljudi su primetili da je nema. Da li je umesno da ljudi znaju baš sve detalje iz njenog života i koliko može da zadrži svoju privatnost samo su neka od pitanja na koje je Dragana Ćosić, jedno od najpopularnijih lica Studija B, odgovorila za Ego magazine.

Neke intervjue sam dala, ostali su pisani bez mog znanja i želje da se tako nešto ikada objavi. Neke stvari čovek ne može da sakrije, a za neke ga baš briga na koji način će biti tretirane. Jednom mi je jedna osoba rekla da je deljenje problema sa drugima vrsta terapije. Hajde da sve to zajedno doživimo kao jednu dobru stvar. Ja sam bila na jednoj kolektivnoj terapiji sa svima onima koji su bili zainteresovani.

Da li misliš da ta snaga i odlučnost koju si prikazala da pobediš bolest može da pomogne ljudima, da im budeš inspracija, da slede tvoj put?
Srećem ih često i kažu mi da im jesam inspiracija, a što se tiče moje snage – nisam imala izbora. Kada imate jakog protivnika, morate se boriti svim sredstvima.

Da li su tvoja razmišljanja posle ovog iskustva o bliskosti, partnerstvu, sestrinstvu, ljubavnicima promenila? Da li je tvoj odnos prema životu drugačiji nego pre pet godina?
Mislim da jeste. Znam šta mi je najbitnije, a šta mi je manje važno.

Da li ova izjava govori da si dosegla novi vid mudrosti posle strašnog iskustva?
Ne znam da li sam mudrija, ali sam svakako iskusnija.

Šta je za tebe ljubav? Snaga,oprost, cilj ili …
Uzimanje i davanje.

Da li projektuješ sebe u budućnost ili živiš od danas do sutra?
Živim od danas do sutra, do smaka sveta.

foto: Rade Kovač, www.radekovac.com

Tvoj posao uvek su bili moda, slikarstvo, enterijer, film. Da li uživaš u takvom društvu s obzirom da su takve osobe vrlo egocentrične i okrenute sebi?
Mislim da uživam u njihovom društvu, zato što se negde prepoznajemo, a kad radim priloge iz oblasti koje si nabrojao u svemu tome tražim nešto lepo. Moje uživanje u lepoti enterijera, arhitekture, vajarstva, slikarstva, pozorišta mene čini srećnom. Volim sve vrsta lepih umetnosti. Ne volim estetiku ružnog. Neću ići na izložbu Razotkrivena tela, pošto je obišla ceo svet pa je došla kod nas. To ti je kao kad grupa KISS drži koncert u Beogradu. Pa neću ići na koncert grupe KISS, kao što neću pogledati izložbu živih leševa.

Razumem, tragaš za lepim onako kako ljudi doživljavaju lepo u najširem smislu te reči. S obzirom na to da je lepo delikatno i kontroverzno i može se na hiljdu načina definisati, šta misliš o plastčnoj hirurgiji budući da ima dosta ljudi koji na taj način žele da dosegnu lepotu?
Mislim da je u redu da čovek ima želju da izgleda dobro, da bude malo mlađi nego što jeste. Ali, kada to izgubi smisao i kad to počne da se pretvara u voštanu figuru – onda je to potpuno besmisleno.

U svemu postoji mera?
Ovog leta sam videla Pjer Kardena koji ima devedeset i nešto godina i koji u svom zamašnom broju godina izgleda vitalno, dobro slaže rečenice, njegova moda je i dalje živa. Videla sam i Renata Balestru…

Po tvom mišljenju,koji je najveći teret savremene žene?
Emancipacija. Tražile smo, dobile smo i sada nosimo to. Mislim da se žene ne snlaze u tome.

Da li je bolje da žene budu zaštićene i da neko brine o njima?
Sa dvadeset godina sam mislila da žena treba da preuzme sve u svoje ruke. Sada ne mislim tako.

To je divno, eto šanse za muškarce!
Samo kada bi oni znali kuda ja idem. Oni i dalje u meni vide vešticu, borca, viteza, ratnika. Pa nek vide šta će.

Najveći problem žena poput tebe je što muškarci pomalo zaziru od njih.
Neka se dokažu.

Šta je veći izazov u Beogradu, naći interesantnog a javnosti nepoznatog sagovornika, ili dobro novo mesto za susret?
Ovo prvo.

foto: Rade Kovač, www.radekovac.com

Već si razgovarala sa svima koji to više manje zaslužuju?
Hvala bogu da je tako. I ono što mi je bilo jako zanimljivo je da su bili zainteresivani i da su bili pažljivi. I onda to više nisu sagovornici sa kojima sam se sretala kroz posao, nego ti postaju dobri poznanici.

To znači da ste se pronašli na nekoj talasnoj dužini?
Da.

Da li tvoje biće pripada Beogradu ili smatraš da bilo bolje da živiš u nekom drugom gradu?
Kako stvari stoje, ja pripadam Beogradu i on pripada meni. Ali, što vreme više prolazi, ja se osećam tesno u njemu. Gde, kako i kad – ne znam. Znam da je sada kasno otići negde, a opet, nikad nije kasno. Posao kojim se ja bavim me drži za ovaj kraj. Stvari koje sam radila i koje radim su takođe vezane za ovaj grad i u tom smislu, iako sam rođena u Kruševcu, ja sam Beograđanka. Ovde živim više nego bilo gde drugde. Ovo jeste moj grad, ma kako to drugima čudno zvučalo. Imala sam sreću da mnogo putujem i to je jedna od stvari koja ti omogućava da budeš opušten.

Kako provodiš slobodno vreme?
Volim da čitam, idem na sport i dalje, idem redovno u pozorište.

Koje emisije na televiziji si pratila, a koje voliš danas?
Ne znam odakle da počnem. Obožavala sam Smogovce, obožavala sam Nedeljni zabavnik. Gledam Utisak nedelje.

Utisak nedelje ti je i dalje interesantan?
Sve manje.

foto: Rade Kovač, www.radekovac.com

Kada bi imala neograničen budžet i on bi bio namenjen za samo jednu prostoriju u stanu, koje bi promene unela u taj prostor?
Nikad se ne bih zadržala samo u jednoj prostoriji, uredila bih ceo stan.

Ovo pitanje je namenski upućeno, da bismo otkrili koji deo stana ti je najvažniji?
Dnevna soba. Ona bi bila potpuno minimalistički uređena, bez zavesa, u staklu. O, baš ne volim zavese.

U kojoj boji bi bila ta dnevna soba?
Crno-bela sa crvenim detaljima.

foto: Rade Kovač, www.radekovac.com

Te tri boje su ti omiljene?
Ja sam bila fan Dragane Ognjenović i onda sam u jednom trenutku otvorila orman i videla da imam samo crne stvari i osetila sam mučninu. Nisam se osećala dobro. Ja i dalje kupujem stvari Dragane Ognjenović, ali kupujem stvari i u neki drugim bojama. Sada sam u kožnoj jakni puder boje.

Kakav je tvoj odnos prema zelenilu na terasi, bašti i da li si ljubitelj cveća?
Nisam ljubitelj cveća. Dugo mi je trebalo da mami objasnim da ne želim da vidim nešto šareno na terasi. Imamo zelenu boju, imamo prostor za travu i imamo belo cveće. Minimalizam i u bašti.

Očigledno je trebalo da upišeš neki smer na akademiji za primenjenu umetnost.
Ni meni nije jasno zašto nisam probala. Ono što je bilo moja inspiracija je književnost. Razbili su mi tu ideju da treba da studiram književnost. Rekli su mi da ako hoću da pišem, pisaću sa bilo kojim fakultetom. Kada sam upisala prava, izgubila se sva kreativnost. Ali sada, radeći ovaj posao, ja doživljavam svoje drugo i novo obrazovanje i uživam u tome.

Foto-albumi su ti sređeni ili su samo u folderu na kompjuteru?
Samo na kompjuteru ili USB-u. Nemam nikakvu ljubav prema kompjuterima. Sedim, kucam tekst, šaljem mejlove, primam mejlove i to je to. Ne zanima me TWITTER ili FB.

Kako bi opisala svoj ego (lični koncept)? Po čemu se tvoj rad razlikuje od kolega, šta je karakteristično za Draganu Ćosić?
Sve kolege kažu da sam jako profesionalna. Meni se dopada ta definicija i kako me doživljavaju. Pre svega – istrajnost u poslu. Dakle, moj „selfkoncept“ čine istrajnost i profesionalnost.

Pored emisije o dizajnu, koja budi veliku pažnju kod gledalaca, da li nam još nešto lepo spremaš?
Volele bih da se ta emisija malo proširi, da bude bliža formi Beograd noću. Imam želju da emisija ram koja je sada ramić da postane RAM i da dosegne 45 minuta.

Nadam se da će gledaoci uživati u tvom daljem radu.
Nadam se i ja.

foto: Rade Kovač, www.radekovac.com