Holandski dizajner Dirk van Berkel preobrazio je amsterdamski lokal za prodaju kamina u frizerski salon i školu. Prva faza renoviranja sastojala se u postavljanju gipskartonskih ploča da bi se zidovi doveli u ravan, u izlivanju nove betonske podne obloge i u otvaranju niza prozorskih otvora na kosoj plafonskoj ravni, kako bi se prostor dodatno prosvetlio. Dirk van Berkel naumio je da po svaku cenu izbegne formiranje klinički čistog enterijera. Bakarne cevi za klimatizaciju povijaju se napred-nazad da bi oformile sušač za peškire uz perionice, dok su po plafonu dovedene u ravan sa obešenim bakarnim rasvetnim telima. Kabine i paravani su industrijski dizajnirani u čeliku i prosecaju prostor svarajući zone za rad i ostave, odvajajući stanice za stilizaciju od područja za pranje. Umetanjem stakla dozvoljava se sagledavanje između tih zona. Biljke vise okačene o plafon čekaonice, dok je veliko cvetno drvo centralno postavljeno.

Drugi, skoro dovršeni saloni, obuhvataju i onaj nalik brezovoj šumi i drugi, minimalistički, sa betonskim podom i plafonom…

Nekadašnji butik ognjišta, prekoputa podzemne metro sever-jug linije, duž amsterdamskog Vijzelgracht, transformisan je u moderni frizeraj sa kursevima za obuku. Ova zona grada se razvija za neki budući hip, trendi i dekadentni biznis. Neposredno okruženje lokala čini upečatljiv kontrast sa susednom šoping zonom samog centra grada, u kojoj dominiraju poznati brendovi H&M, Nike i Zara… Sami temelji zgrade bili su rekonstruisani zarad štete koja je nastala prilikom iskopavanja za liniju podzemne železnice koja spaja sever i jug. A da bi se osvojilo dovoljno kvadrata, dvorište je zakrovljeno i tu je sad locirana škola za buduće frizere.

Pošto protivpožarna kategorizacija nalaže da prostorije ovakve namene moraju izdržavati čitav sat plamena, svi su zidovi dvostruko popločani sistemima suve gradnje preko kamena. Bakarne cevi su utapane prilikom izlivanja novog betonskig poda za zagrevanje, a otuda se izvlače u ravan zidova, gde služe drugoj nameni – zagrevanju prostora za odlaganje peškira. Vlasnici Mogeen salona su izuzetno talentovani stilisti koji često sarađuju sa poznatim modnim dizajnerima. Strast i osećaj za odmereno igraju ključnu ulogu u prepoznatljivom Mogeen stilu i ideja je bila da se takav stav vidljivo odrazi i kroz enterijer. Uglačani, većim delom beli zidovi, pružaju dobitni osvetljaj, ali ne i traženu atmosferu. Da bi izbegao “izgled stomatološke prakse”, autor je primenio materijale u sirovom stanju – poput nebrušenog metala, stakla, okoume drveta i bakra. A sama rasveta čini suštinski elemenat opreme unutrašnjosti salona. Zato su primenjena visoko postavljena fluoroscenta tela sa dimerima, a povrh jedinica za pranje okačene lampe podesive visine. Bakarne cevi kroz koje su provučene elektro-žice sagledive su po zidovima, jer tako presecaju velike bele površine. A da bi se klijenti usećali prijatnije, kao da su u svom domu, čekaonica je opremljena velikim i udobnim sofama, trpezarijskim stolom koji je prepun namirnicama i ostavom koja je ugrađena u biblioteku sa literaturom, magazinima koji obrađuju umetnost i stilizaciju frizura, kao i knjigama o arhitekturi.

Sam salon i frizerska škola morali su da imaju fleksibilan raspored. Stoga je izbor pao na mobilne stolove za šminku i sklopive pregradne zidove koji odvajaju frizeraj od prostorija za nastavu. Veliki, izduženi umivaonik inspirisan je pojilom. Ventilacione kape koje se nalaze iznad stolova za šminku, mogu biti postavljene na bilo koju tačku iznad tog izduženog lavaboa. To pruža mogućnost fleksibilne organizacije rada. Sav inventar kreiran je tako da bude što je moguće transparentniji: primena stakla na pregradnim panelima i providni kabineti kao jedinice za stajling. Posledica takvog koncepta je da pogled seže celom dubinom salona, kroz sav prostor. Svi aspekti podvlače i definišu stvaralačke aktivnosti i kreativnu atmosferu koja dominira frizerskim salonom i školom.