Ovaj dizajn hotel je smešten u srcu SoMa (South of Market Street u San Francisku, Kalifornija). Hotel Zetta nije kreiran sa ciljem da lansira do sad neviđeno, ali se mora priznati da je ponudio puno hrabrih i inovativnih rešenja.

Raznovrsnost elemenata i njihova raskošnost kreiraju uzbudljivu atmosferu i jedinstven doživljaj prostora. Kako na Vaš ego utiče dizajn ovih prostorija?

SL1. Tolix stolice koje su najčešće deo enterijerskih rešenja iz domena “industrijski dizajn” ovde su ukomponovane sa skupim lusterima. Pogledajte pažljivije siluete – čitav luster formiran je spajanjem velikog broja naočara – ramova sa staklima! Ovakav potez je više od dovitljivog rešenja – spaja elemente umetnosti i elemente funkcije, stvarajući neočekivani rezultat, zar ne?

SL2. Autori rešenja su osmislili i neobično glavno svetlo – svetlo iznad šanka. Retro pult je sačinjen od autentične staklene ambalaže, osvetljen na takav način da boja i sadržaj flaša isijavaju u prostoriju. Primećujete li ujednačenost boje retro pulta i obloge nameštaja u istom ambijentu?

SL3. Lobi je ispunjen foteljama koje su više Lazy Bag nego formalne stolice sa naslonom. Stolovi su skulpture od inox-a. Tepih čine tri celine, tri zone, te je artistički utisak o prostoru dodatno naglašen. U pozadini se nazire nešto sasvim neočekivano – u sredini je meta, informacija koja nesumnjivo skreće pažnju ka ovoj tački hotela. Čini li Vam se da su arhitekte želele da sugerišu ne samo opuštanje, već određeni stil?

SL4. Detalj zidnog panela za igru – platforma nalik onoj koju bi očekivali u igraonicama. U predvorju hotela, fudbalske lopte se nakon udara (šutom?) ubacuju iza transparentnih graničnika, te se slobodnim padom usmeravaju ka jednom od kućišta, a svako nosi različitu rezultatsku vrednost. Da li bi ste radije ovako ispunili vreme u predvorju hotela?

SL6. Umetnički pristup dominira ovom ambijentalnom celinom sa nedoslednim stavom – elementi tkz. industrijskog dizajna su iskombinovani sa sedištima koja sugerišu ekstremnu udobnost, ali stil nedostaje! Lampa u uglu prostorije je u totalnom neskladu, zar ne? Prijatan “prostorni ekces” stvara jajolika ljuljaška i njenoj hladnoću kontrastirajuće delo izloženo na zidu – puno pulsirajućih nijansi živih boja…

SL5. Prostor je obogaćen još jednim umetničkim detaljom – skulptura psa predivnih proporcija, izrađena je od metala. Daleke asocijacije na egipatska božanstva ili futurističke vizije?

SL7. U TV sali, upadljiva je prava kabina telefonske govornice. Izvesno je da u eri mobilne telefonije nije postavljena sa istom namerom i funkcijom kakvu se nekada imale kabine u hotelima. Kao da šalje poruku da ste deo javnog prostora? Poigravanje sa suprotstavljenim elementima enterijera se nastavlja…

SL8. Crna boja na plafonskoj ravni je odlično rešenje, jer se na taj način potire važnost pozicije rasvete. A raspored svetla se lako prilagođava potrebama i funkciji. Geometrija tepiha je dopuna iste priče. Kao da čitava zona odiše nekom intimnijom atmosferom, iako je deo zajedničkih prostorija hotela – tamne zone pomažu da se bolje fokusirate na svoje misli, zar ne?

SL9. Pored digitalnog printa velikih razmera na vertikalnoj ravni, fotografiji sa auto otpada, čak i obloga poda u hodniku sugeriše prolaznost – prostirke su tretirane na specifičan način. Da li sve to treba da asocira na privremenost ostanka u hotelu?

SL10. Arhitekte su se potrudile da atmosferu u hotelskim sobama učine što prijatnijom, nekako “domaćinski udobnom”. Dosta elemenata je preuzeto iz opusa koji čine uobičajen asortiman dnevnog boravka. Zato jedinica za boravak od par dana mnogo više odiše atmosferom stalnog boravka. Da li Vas podseća na dom?

Poseban detalj na ovoj fotografiji čine zavesa i rasveta. Draperije su dvobojne. Donji deo uspostavlja vezu sa uzglavljem ležaja, kreirajući hijerarhiju elemenata enterijera: donji deo je postament a gornji lagan i svetao. Potvrda stava se dalje ogleda u odabiru rasvete, inox retro dizajn nasuprot beloj boji moderne lampe.

SL11. Interesantna kompozicija: naslon kreveta je matrica, ritmični šablon na uzglavlju od eko-kože, nasuprot neutralanoj površini zida mat završne obrade, sa retro dizajn rasvetom. Spoj nastao naglašavanjem razlike u teksturi i taktilnim osobinama materijala.

SL12. Neutralna boja zidova nasuprot tepihu koji je sastavljen iz celina, podna prostirka kao topli kolaž. Drveno uzglavlje kreveta daje posebnu atmosferu ovom ambijentu. Iako su brojčano jači neutralni elementi sa primesom atmosfere enterijera poslovnih prostorija, u doživljaju preovladava emocija koju pružaju ova dva “topla” detalja, slažete se?

SL13. Svaki kadar je posebna kompozicija, ritam i geometrija. Vešto orkestriranje elemenata enterijera. Slično muzičkom zapisu?

SL14. Odličan primer za uspostavljanje dijaloga između elemenata enterijera: kada se dva identična elementa (u ovom slučaju draperije, zavese) postave jedan naspram drugog, ostali elementi u prostoriji dobijaju značenje i vrednost u hijerarhiji. U ovom slučaju fotelja deluje kao neophodna dopuna , a ne kao ukras. Monohromnost je oplemenjena tepihom, kao da je samo središte sobe izuzeto iz “crno-belog” snimka?

SL15. Kadar pun raznorodnih detalja. Stolica Herman Miller je toliko uspešno oblikovana da i ova – rađena po ugledu na čuveni dizajn, može da bude deo svakog prostora. Uparivanje elemenata crne i plave boje je rizično, ali ih u ovom slučaju povezuje srebrna, ključni element: mini bar retro dizajna, čak pomalo asocira na sef?

SL16. Umivaonik je izrađen od corian materijala, ogledalo je duže od lavaboa, sa integrisanom rasvetom. Vrlo odmerena i čista kompozicija. Jedini retro detalj je kružni otvor na krilu vrata toaleta, upravo on daje završni pečat po kojem se opremanje ovog kupatila razlikuje od već viđenog.

SL17. Ovaj deo hotela je namenjen zabavi i razonodi posetilaca. Iako su stolice Fritz Hansen deo ovog enterijera, nešto “stilski ne štima”, da li se i Vama tako čini?

SL18. Bilijarski sto, ovakav i na ovom mestu, bukvalno vrišti! Naravno, mi ne znamo da li su autori enterijera učestvovali u odabiru sve opreme, ali onaj ko je donosio odluku, možda je mogao da učini kompromis i žrtvuje standardnu boju čoje zarad bar malo manje vizuelne štete – već je i sama konstrukcija dovoljan zločin (neka mi oproste zagriženi obožavaoci bilijara)!?

SL19. Autori i ovde uvode artističke elemente: mnoštvo portreta na foliji preko ustalasane poluprovidne mase zida. Rasvetu nose cevi pod različitim uglovima, čine lepu kompoziciju, nalik štapićima u koktel čašama. Sofa koja se nastavlja u niz deluje udobno ali kombinacija sa odabranim stolicama je totalno “nesrećna”, zar ne?

SL20. Ostaje pitanje: kada “izađete iz enterijera”, osvrnete se i ugledate ovakvu fasadu, kako dizajn utiče na Vas?