Maestro Jewelers

Dijamanti su toliko retki da su retki i oni koji ih poseduju i oni koji ih “poznaju” (a to nisu nužno iste osobe…), ali zato se o njima pevuše “zarazne” melodije koje obećavaju večnost, jer dijamanti jesu večni, ali malo ko razume da je njihova najveća vrednost u tome što vrede “kao kuća” a tako su laki… to je nekretnina koju nosite tamo gde je najnežniji deo nepokrivene kože (vrat, ušna školjka, zglob ruke…). Naravno, samo pod uslovom da ste došli u posed “pravog” dijamanta.

Zbog vrednosti ove “prelepe investicije”, veoma je važno da poslujete sa kompanijama koje su dugo prisutne na tržištu. Israel Diamond Center, jedan od najpoznatijih svetskih proizvođača dijamanata, sa ovdašnjim predstavnikom, Maestro Jewelers, obeležio je četvrt veka postojanja u Srbiji! Tim povodom su publici priredili izložbu prelepih komada, neki su oblikovani u nakit, veliki nisu; ali ono što je ovaj jubilej učinilo drugačijim od svega što bi ikad zamislili, to je mogućnost da od dvoje stručnjaka čujete koju reč: o finesama “zanata i nauke o draguljima”, odnosno da nam pruže odgovore na složeno pitanje vrednosti dijamanata u svetlu rastuće ekonomske neizvesnosti!

Gospođa Mirjam Marten Kamhi je napravila “školu kupovine dijamanata” kratkim uvodom u gemologiju. Šta je gemologija? To je nauka, profesija ali i umetnost indentifikacije i procenjivanja dragog kamenja. I svaka laboratorija ima svoje oznake, već prema konvenciji. Gemološke laboratorije izdaju sertifikate za svaki komad, garantujući poreklo i vrednost. Vodeće svetske laboratorije su: GIA (Gemological Institute of America), EGL sa velikim centrima na nekoliko kontinenata (European Gemological Laboratory International) i belgijski HRD Antverp. A gđa Miki Kamhi Marten je podpresednik kompanije EGL International!

Kako ste postali ekspert? Da li akademskim obrazovanjem, nasleđem – kroz porodični biznis, ili pak neprekidnim praktičnim sticanjem znanja?
Porodični biznis? Nije! Ja sam učila na koledžu za Gemologiju, to sam završila. Naravno – iskustvo – ja sam već 21 godinu na berzi dijamanata. Svaki dan se uči nešto novo. Zato što se u industriji stalno dešavaju nove stvari.

Za one koji nisu poznavaoci, koja je to krucijalna razlika između procena koje prave GIA i EGL, po čemu se njihovi sertifikati razlikuju?
Razlika je u standardima. Svaka laboratorija radi po svojim standardima. Tako i svaki klijent odlučuje sa kojom laboratorijom mu odgovara rad. I u Americi postoje EGL, takođe. Mi imamo klijente koji žive u Americi i koji kupuju dijamante sa našim diplomama.

Dijamanti imaju veliku vrednost. Ljudi ulažu poverenje u odnos sa kompanijom koja izdaje sertifikate. Kakvi su etički kodeksi u okviru vaše struke?
Svaka laboratorija mora da radi po pravilima. Dijamant mora da bude proveren. Ukoliko je neki proces izvršen nad komadom, klijent mora biti obavešten. Sve piše u diplomi.

Govorim u ime osoba koje ne znaju ništa o dijamantima. Da li bi prvo trebalo odabrati dilera, trgovca, laboratoriju, pa tek onda dijamant? Jer, mnogo više poverenja treba imati u eksperta, pa nakon toga odlučiti da li vam se komad zaista dopada?
Zato i postoje laboratorije koje sve proveravaju.

Potreba za uslugama sertifikovanih gemologa je sve veća.
Na tržištu su sada prisutni mnogi laboratorijski proizvedeni supstituti: cubic zirconia (skraćeno CZ – koji su teži ali manje tvrdi, potpuno bezbojni i savršeno blistavi); potom njihov na tržištu najveći rival – synthetic moissanite (koji je od dijamanta manje, ali od CZa veće tvrdoće, ima čak i bledu boju, ali opet “preteranu savršenost” prelamanja svetlosti).

A tu je i najbolji laboratorijski proizvod koji uopšte nije supstitut, već pravi, samo ne prirodni dijamant: lab-grown manmade diamond (priznat je kao pravi dijamant, jer to i jeste po sastavu, a nastaje najsavremenijom tehnologijom koja vekovne procese svodi na par sati visokog pritiska i visoke temperature)…

No, sve što je savršeno, lišeno je istinske lepote koja leži u greškama Majke Prirode. Pa ipak, tržište laboratorijskih, dakle pravih ali ne i prirodnih dijamanata, s opravdanjem raste: oni ne dolaze sa pitanjem da li su iznedreni iz Zemlje na etički način (da li su “krvavi dijamanti” ili da li su iskopani nanošenjem trajnih oštećenja okoline ili narušavanjem prirodne ravnoteže), a veliku primenu nalaze i kao alati (rudarstvo, medicina, proizvodnja mašina, elektronike, u juvelirskim i časovničarskim zanatskim radnjama i kompanijama). S druge strane, tu je izreka “bolje dijamant sa greškom, nego kamičak bez ijedne” (Konfućije).

Iskoristili smo retku priliku da prilikom proslave 25 godina IDCa u Srbiji potražimo smernice za kretanje po novoj dijamantskoj sceni, i to od osnivača lično: kratke i veoma jasne odgovore pružio nam je gospodin Avi Tavisal.

Laboratorijski “uzgajani” dijamanti su sve prihvatljivija alternativa prirodnim . Da li vi sad preusmeravate fokus na ovo novo tržište?
Sada postoje dva tržišta. Prirodni dijamanti će zauvek imati neprikosnoveni primat. Međutim, neki ljudi uopšte ne žele prirodne dijamante – ne žele “dijamante koji bi mogli biti povezani sa dešavanjima u konfliktnim područjima. Naravno, ovi “laboratorijski” su “pravi” i cenom su mnogo pristupačniji. Oni jesu nešto novo, bolji su od cirkona, donose nov imidž,… ali NISU PRIRODNI.

Smatrate da to tržište, tržište lab-grown diamonds nema budućnost?
Ima. To jeste budućnost. Budućnost svega. Postoji budućnost za CZ za sintetičke dijamante, za Swarovsky… pa tako i za laboratorijski proizvedene dijamante.
Ali – prirodni dijamanti su luksuz. To je fashion. A moda uvek ima budućnost.
Prirodni dijamanti su investicija. I samo oni su investicija.

Čuveni holivudski juvelir je sarađivao na izradi kostima za velike projekte, u više navrata. Sa Anđelinom Džoli je uoči filma Maleficent predstavio liniju nakita od dragog kamenja pod imenom Robert Procop “Style of Jolie”. Da li ste i vi razmišljali o partnerstvu sa slavnim ličnostima?
Slavna lica Hollywood-a pokušavaju da stvore brend. Oni prodaju svoje ime. Oni ne prodaju vrhunski nakit.
Sa druge strane, mi – IDC, mi prodajemo prirodne dijamante. Sa prirodnim dijamantom možeš sve.
Ako želiš da platiš deset puta više, plati ime. Ali ako želiš da platiš pravu cenu, kupi na pravom mestu (if you want to buy for the right price, you have to buy in the right place!). Jasno? Pa da vidimo: svaki dizajner ima zaradu od imena. Šta koriste? Zlato i dijamant. Ako, primera radi, zlato plaćaš jedan a dijamant pet, znači to je šest (nečega). A kupac na kraju plaća 20 – za ime!
Mi smo govorili o INVESTICIJI. Ovo su dve različite stvari: nakit sa potpisom i dijamant kao investicija. Prava investicija. Recimo, ljudi u Srbiji: oni žele da kupe nešto što će im u budućnosti omogućiti da žive (prežive). Nekretnine koštaju više. Možda štednja, banka? Ali, zašto ne nešto lepo, mondenski? Jer sa dijamantskim nakitom, vi na jednoj ruci uvek imate nešto prelepo, a u drugoj – ono što ste uložili!

Srbija je na raskrsnici puteva između zapada i istoka. Ali, da li je Srbija, kao zemlja koja se suočava sa siromaštvom, interesantno tržište?
Jeste. Srbija mi je interesantna, pre svega zbog ljudi. Ja volim srpski narod, u redu? Prisutni smo 25 godina. I to najtežih – tokom ratova, bombardovanja. Bilo je i drugih kompanija. Ali one više nisu tu. A mi smo ostali. Nismo tu 25 godina da bi “napravili pare”, već zato što se osećamo dobro u zemlji, sa ovim narodom. Ovdašnji ljudi su borci. Oni opstaju.
Druga stvar: ja sam bio ovde 25 godina, sada je došao i moj sin. Naravno da ćemo stvoriti i zaradu, jer – to je biznis! Sigurno nisam došao da postanem milioner. Doneo sam dobru robu, odličnu vrednost za vaš novac, prave vrednosti. I to je ono što traje. Ja ovde imam prošlost i imaćemo budućnost.

Hvala vam, ovo je veoma ohrabrujuće.
Onaj ko ovde dođe da bi brzo “obrnuo pare”, taj greši. Doći će Ferarijem, odjahaće na magarcu. Neće uspeti. Ovde samo polako. Nadam se da ste razumeli odgovore.
…

Porodica Tavisal doslovno duguje svoje postojanje dijamantima, a sa takvom istorijom, mnogim životnim iskustvima, stiže i savet: kupovinom dijamantskog nakita ili dragulja, ne kupujete samo luksuzan predmet koji ističe vaš društveni status, već se osiguravate od mogućih preokreta sudbine: dijamanti su kompaktna, lako prenosiva međunarodna valuta. Jer, činjenica je da im vrednost u poslednjoj deceniji konstantno raste, a da poslednjih sto godina nijednom nije doživela pad! Dakle, u odnosu na klasična sredstva osiguranja kapitala (obveznice, nekretnine, ušteđevina), dijamanti nose apsolutnu vrednost koja ne podleže oscilacijama.

Gospodin Avi Tavisal danas vodi IDC zajedno sa suprugom Emom, sinom Danielom i Ćerkom Yael, sedište je u centru svetske trgovine dijamantima (Ramat Gan je četvrt Tel Aviva). Oni su nastavljači tradicije koju je začeo otac, David, (rođen 1911. u Poljskoj), koji je preživeo zahvaljujući sićušnim, lako prenosivim, lakim za sakrivanje, veoma dragocenim kamenčićima. Domišljat, uspeo je da umakne svim progonima sa šačicom sitnih dijamanata.

Počeo je da gradi temelje kompanije u zemlji u koju su se sa svih strana okupljali ljudi koji su stotinama godina sticali profesionalna znanja i zanatske veštine. Obučavan od 13. godine, sa smislom za drago kamenje i okom osetljivim za lepotu, otvorio je radionicu za brušenje dijamanata. Njegov sin, Avi, podučavan brušenju u Izraelu, usavršava juvelirsko umeće u Nemačkoj. Od juvelirnice koja je postala član dijamantske berze, 1986. osniva IDC, unapređuje poslovanje i vremenom otvara niz predstavništava i prodavnica po svetu. Njegovo divljenje i strast su nadogradili znanje o dijamantima i podigli porodični posao na nezamislivo visoki nivo.

Ovakvim načinom obeležavanja velikog jubileja, vlasnik IDC-a i osnivač Maestro Jewelers-a (koji se iz hotela Intercontinental, po želji ino principala da se kolekcije izlažu u samom centru, preselio u Nušićevu), gospodin Avi Tavisal ponudio je sasvim novi pogled na prekrasne viševekovne tvorevine planete. Od nakita koji darujemo zbog simbolike večnog trajanja – neuništivost najtvrđeg minerala u prirodi se vezuje za nemerljivost trajanja ljubavi, do pouke o njegovoj neuništivoj vrednosti koja ga čini zaštitnikom porodice, gotovo magijskih, talismanskih moći.

Fotografije Rade Kovač