Pezo von Ellrichshausen

projektni biro: Pezo von Ellrichausen
lokacija: Llacolen, Concepcion, Biobio, Chile
odgovorni arhitekta: Mauricio Pezo, Sofia von Ellrichausen
površina projekta: 410m2
godina realizacije: 2014.
saradnici na projektu: Diogo Porto, Joao Quintela, Lena Johansen, Cecilia Madero
izvođač: Pablo Vasquez
projekat konstrukcije: Luis Mendieta
projekat servisnih postrojenja: Mercelo Valenzuela, Carlos Martinez, Miguel Bonifetti
klijent/investitor: Pablo Vasquez, Maria Paz Calderon
površina parcele: 3.063m2
projekat je razrađivan tokom 2010. godine

izvor: http://pezo.cl/?m=1&sm=3

Uzani plac, umetnut u procep između strmine brda i šume eukaliptusovog drveta, nalazi se na zaravni koja prosto mami da se iz bašte kojom prilazite kući, spustite ka plićaku lagune, malom zalivu. Monolitna betonska prizma, sa koje se pruža pogled na čitavu okolinu, oblikom artikuliše sve navedene kontradikcije topografije terena na koji je spuštena; ima kvadratni oblik gornje etaže, osnovu čija stranica iznosi 20m; donji kvadrat je povučen nekih 8,5m sa svake strane.

Viša etaža ima centralni atrijum, iste veličine otvora kao i niža, zbog čega su sve prepuštene sobe otvorene sa sve četiri strane. Taj uzdinuti deo, piano nobile, svojim oblikom kompenzuje nedostatak samog terena – činjenicu da je prirodni usek dijagonalan; plan je formiran na osnovu mreže od četiri modula (za spavaće sobe) sa svake strane. Prostorijama na sredini svake stranice pristupa se iz hodnika koji je okrenut ka unutrašnjem dvorištu, dok se ugaonim sobama prilazi hodnikom koji vodi do pomoćnih modula.

Svaka prostorija ima svoju centralnu tačku, povrh koje je napravljen otvor, dok svetlarnici na krajevima hodnika naglašavaju vertikalnost u preseku, istovremeno pojačavajući svetlucanje površine jezerca.

Prizemna etaža je manje stroga, namenjena je svakodnevnim aktivnostima tipičnog domaćinstva; i ova osnova je kvadratna, izdeljena na četiri jednaka kvadranta, premda je onaj na severnom iskorišćen za vizuelnu i funkcionalnu prečicu – sprat je direktno povezan sa vodom lagune.

I onako kako pejzaž opisuje profesor Matila Ghyka, kao “kristalizaciju konflikta suprostavljenih sila”, čitava ta struktura je kamena masa koja očigledno – leži u sred sukoba! Četiri zida unutrašnjeg dvorišta imaju ulogu Virendelovih nosača, i u potpunoj su ravnoteži sa podijumom – kao da služe razlaganju sila. Te betonske šajbne su hrapave strukture, izlivene u finoj oplati sa blagom crnom patinom.