Marcio Kogan,Brazil

Kuću “Li” Marcia Kogana su nekako bez imalo laskanja nazivali “betonskom masom”. Isto tako, neko bi je mogao uporediti sa betonskim blokovima koji bude sećanja na Drugi burski rat. Kako god, ona jeste nekako kutijasta, pa ako i ne nameće brutalistički stil, ipak ne dobija mnogo hvale od najglasnijeg kritičara, Čarlsa, Princa od Velsa; međutim, poseduje izvesnu estetiku koja je u saglasju sa najplodnijim arhitektama XX veka, Jozefom Ajhlerom i Frenk Lojd Rajtom. Spoljna strana “utvrde” je preoblikovana zidom staklenih ploča koje se klizeći slažu, a koje je moguće i sasvim razmaknuti kako bi prekrasno brazilsko okruženje uvukli, praktično usisali u zonu dnevnog boravka, zajedno sa drvenom oblogom. Ta ista obrada poda proteže se i kroz sasvim drugačiju, mnogo intimniju zonu, po površinama spavaćih soba, pa i saune.

Bazen, svojom svetlošću koja isijava iznutra, obogaćuje ambijent rezidencije, doprinoseći atmosferi enterijera kao ključni element kuće. Puls relaksirajućih vibracija otkucava i unutar zone vrlo kapriciozne podne prostirke, koja ispunjava ne samo područje za druženje sa pogledom na bazen, već i kupatila, a zaista i podseća na predimenzionirani frotir za plažu.

Minimalistički pristup uređenju prostorija za odmor omogućava da dođe do izražaja pravougaonost prostora ovog zdanja, baš kao i plemenita tekstura drveta; sve ovo je potpomognuto linijom svetla koje se izliva povrh uzglavlja, fluorescentno, omogućavajući optimalne uslove za noćno iščitavanje u srećnom nedostatku televizijskih ekrana. Umesto uobičajenih kružnih, ovde su zarad estetike primenjena četvrtasto oblikovana rasvetna tela.