Evo i njenih odgovora:

1. NAMESTAJ.

Volim drvo i to posebno tamno drvo zato što imam osećaj da prostor oko mene čini toplijim, te samim tim i mene na jedan način umiruje, čini mi boravak u jednom takvom prostoru “ušuškanijim”; mislim da je to izuzetno važno za svakog čoveka, a posebno za nekoga ko je umetnik i kome je taj stvaralački mir neophodan.
Živim u potkrovlju i drvo jeste ono što preovladava, materijal koji me inspiriše. Važno mi je da me svaki deo nameštaja podseća na nešto, neki događaj, putovanje ili na nekoga… zato što mislim da sve oko nas ima neku svoju istoriju i da vremenom samo dobija na vrednosti. Valjda zato i nisam neki pobornik oštrih ivica nameštaja, jednostavnih linija, sivih tonova, jer mi sve to unosi neku hladnoću u srce. Ja volim načičkane prostorije, prostorije sa puno, puno detalja – zato što mi takve čine i dan i pogled na sve interesantnijim, življim. Oko mene nema praznih površina, ja sam u svom životnom prostoru, gde god sam mogla, okačila neki dekorativni element, fotografije, ukrasne posudice, figurice, uspomene, baletanke, slike…Takav prostor dobro utiče na mene i imam osećaj da me svakim danom “popravlja”. Sve ono što je oko nas jeste upravo slika našeg unutrašnjeg stanja, onoga kako razmišljamo.

2. RASVETNA TELA

Uvek se oduševim dobrim dizajnom neke lampe. Ono što mi je posebno važno kada govorimo o lampama, jeste upravo način na koji su dizajnirane. Nisam neko ko voli jako osvetljene prostore, više sam za romantičnu rasvetu, za tamnije prostorije pune nekih neobičnih senki; ljudi se tome obicno čude, čak mi zameraju što i ne primetim da bi možda bilo dobro upaliti više svetla… ali meni baš najviše prija kada uživam uz neku lampu koja baca neobičnu svetlost po zidovima, te ceo prostor učini intimnijim. To je slučaj kada govorim o onome što volim u svom stanu; međutim, u restoranima ili na bilo kom drugom javnom mestu, znači mi kada je svetlo jače, zato što mislim da je tada i intenzivnija komunikacija među ljudima, a ja jesam neko izrazito komunikativan, neko kome je taj segment ključan za sve.

3. PARFEM

Postoje parfemi čije bočice me privuku na prvi pogled, kao što postoje i knjige koje vas privlače svojim koricama i naslovima. Kada sam pisala svoje dve knjige (“Nemaš pojma koliko te volim” i “Znam da misliš na mene”), upravo sam o značaju i težini tog prvog utiska i razmišljala. To je upravo ono u šta se čitalac prvo zaljubi, a osećanja postanu ozbiljnija onoga trenutka kada se zaljubi i u ono što čita. Kod parfema me očara oblik bočice. A i to: kako se neko dosetio da ona izgleda baš tako kako izgleda? Ponekad se i raznežim nad samom bočicom, ali presudan je miris. Međutim, primetila sam da se to – kakav je dizajn ambalaže slaže sa onim kako miriše sadržaj. Pošto sam ljubitelj mirisa čokolade i vanile, moji parfemi već na prvi pogled, i pre mirisanja, u meni izazivaju asocijaciju na nešto slatko; kad ih stavim na sebe, valjda i mene učine slađom?!

4. OBUĆA

Štikle su vrlo važne za ego! Kada se žena oseća nedovoljno dobro, tu joj štikle mogu biti od velike pomoći! One su upravo ono što je od spoljnih elemenata ključno za samopouzdanje. One su ono što nam popravlja raspoloženje. Svet je drugačiji na štiklama! One nam dodaju eleganciju, one nam učvršćuju stav!
Nedavno sam imala premijeru predstave Nušićevog komada “Uljez”, u pozorištu Slavija; obuća kao deo kostima, opet se pokazala kao veoma važna – uslovljava taj prefinjeni hod i doprinosi da poprimimo upravo stav lika koji tumačimo u komadu. Najvažniji deo kostima na sceni jeste upravo obuća, bas zato što pored toga što mora da pripada epohi, mora da izrazi karakter lika, a da istovremeno bude i udobna (što nije ni malo jednostavno).

5. ASESOAR
Naočare za sunce i čarape su meni najvažniji asesoar. A ja mislim da ono što voliš (kao i oni koje voliš), moraju da budu važni, pa tako volim i ove meni važne modne “dodatke”. Naočare me oduševljavaju zbog raznovrsnih, maštovitih oblika. Kad stavim one okrugle, istog momenta se osećam sasvim drugačije nego kada stavim one “mačkaste”, na primer. Kao da sam dizajn ističe neku od mojih osobina. To me zabavlja, ali me istovremeno i tera da budem kreativnija prilikom osmišljavanja neke nove kombinacije, outfit-a za taj dan.

6. NAKIT
Nekada sam preterivala sa nakitom, posebno tokom studija, u to neko fakultetsko vreme. Tada, ako ne stavim gomilu nakita na sebe, osećala bih se totalno ogoljenom. Danas nisam toliko “nezajažljiva”. Kada govorimo o đinđuvicama koje raduju žensko biće, mnogo više od standardnog volim neobičan nakit, a posebno volim velike minđuše i velike, raskošne ogrlice. Ja to vidim ovako: kada staviš dobru ogrlicu, to je kao da si na neku već dobru sliku dodao još neki posebni sjaj ili kao mali začin za taj dan. Začin koji čitav dan učini ukusnijim, slasnijim!

Komentar na izabrani enterijer

Apartman Itaim, dizajn Filipe Ramos, São Paulo, Brazil.
Fotografije: Maira Acayaba

Mislim da je ovaj prostor namenjen više muškarcu nego ženi, odnosno – izgleda kao stan samca koji ima puno ukusa. Čini mi se čak i da je taj samac vrlo retko kod kuće (!)… zato što je sve toliko uredno i složeno, geometrijski precizno… deluje kao da nedostaje malo života ovom prostoru koji je, doduše, izuzetno prefinjeno i sa puno ukusa namešten.

Meni su drvene fotelje najzanimljivije; od svih prostorija, najbolju atmosferu ima spavaća soba – zato što je natopljena nekim mirom, kao da nas samom opremom tera da umirimo misli.
Stan je svetao… znam da je to ljudima važno, znam da većina ljudi to voli, ali ja više volim neke tako malo “ušuškanije” prostore, one realizovane u tamnijem drvetu. Izuzetno mi se, kao ideja, sviđa ovaj zid, ako tako mogu da ga nazovem, od cigli,… (ako su to cigle?… malopre mi se ucinilo da je drvo, ali drvo definitivno nije!). To je odlično, mada bih ja u otvore sigurno umetnula neke detalje – figure, šarene sveće, knjige… nešto što bi taj deo stana učinilo “više ženskim”. Za jednog muškarca, ovo je sjajan prostor, ima nečeg jasnog, otmenog i jednostavnog u njemu, a to su svakako dobre osobine. I da, da ne zaboravim: dopada mi se parket i to što nema nikakvih prostirki, tepiha, koji bi sigurno bili višak; dok bih, sa druge strane, na zidove sigurno stavila više slika – jer slike uvek dodaju lepotu – na primer: ulepšaće pogled na dan koji je pred nama! Meni su slike i pogled s prozora jako bitni. Uživam da posmatram stare beogradske krovove; to me pokreće, odnosno – uvek me pokrene da stvorim nesto dobro.

Ono što mi se dopada kod ovog prostora jeste sklad boja…ima u tome nečeg nežnog, svedenog i sofisticiranog, nečega što sigurno dobro deluje na čoveka, na njegov ego.

Fotografije Miša Obradović