Iako italijanska umetnica Frančeska Paskvali radi sa odbačenim materijalima i predmetima – od plastičnih šolja do elastičnih traka, njen rad ima izražen organski kvalitet, često podsećajući na forme koje je stvorila sama priroda.  Inspiraciju za ovakav izraz Frančeska pronalazi u neposrednoj okolini svoje kuće blizu Bolonje, gde je smestila atelje. Radi se zapravo o rekonstrukciji starog ambara iz šezdesetih godina prošlog veka. Projekat je uradio studio  Ciclostile Architettura. Objekat je osmišljen kao mirno mesto na kome kreativnost može da ‘cveta’,  i gde je uspostavljeno snažno jedinstvo sa prirodom.

Frančeska izrađuje skulpture i instalacije velikog formata, pa je imperativ bio projektovati velike prostorije, svetle i ventilisane, u kojima će biti udobno stvarati umetnička dela. U  prizemlju je smešten stambeni prostor, dok je nadograđeni sprat osmišljen kao umetnički studio. Prostor ateljea je odlično osvetljen prirodnim svetlom koje prodire kroz velike prozore, same prostorije imaju visoke plafone, prostor je u potpunosti ergonomski, i obojen je u paletu neutralnih boja – crnu i belu. U belo su obojeni plafoni i zidovi, kako bi reflektovali svetlost, a podovi, nameštaj, stepenice i fasadna bravarija su crni. Jedini koloristički akcenat čine sami materijali od kojih se dela stvaraju. Dva široka prozora, strateški smeštena na užim stranama objekta, oslobodili su podužne zidove duž kojih su smeštene police. Ovi veliki prozori ‘uramljuju’ pogled na prirodu i savršeno povezuju unutrašnjost i spoljašnjost objekta.

U prizemlju su dve sobe, radna soba i laboratorija, koje su međusobno razdvojene kuhinjom i kupatilom. Ziodvi od opeke, betonski stubovi i crni detalji od metala, stvorili su industrijsku estetiku, i dalje vrlo aktelnu. Ova kuća jednostavnog oblika i simetrične osnove, u srcu italijanskog pejzaža, izvanredan je izraz arhitektonskog osećaja i umetičke sezibilnosti.